Utorak, Septembar 08, 2009
Magnovenje na Povetarcu
SMS 1:
Ciljevi su daleko i u magli. Poraz je čudna stvar kada ti pređe u naviku. Vindikacija je jedina nada, negde u odsjaju krvavog zalazećeg sunca. Putevi vode u nečiju krv, u osvetu. Karma je neizbežna, meni je račun čist, a mnogi imaju moju krv na svojoj listi za otplatu. Ne ti, ne brini. Alkohol je čudo.
SMS 2:
Priseban i pod alkoholom. Osobina svih veterana psihičkih ratova. Iskusni u primanju rana, u stiskanju zuba. Nepokolebljivi u svom ličnom porazu, spremni da se nasmeju sopstvenoj truleži u lice. Mi živimo jer smo prokleti, mi moramo da gledamo tuđu sreću i da ostanemo hladni. Mi smo administratori ljudske dekadencije. Mi smo poslednji ratio u vrtlogu apsurda. Mi smo pokisli psi. Naš život prolazi dok mi radimo nešto drugo.
SMS 3:
Dvostruka krinka na mom licu čini izlišnom svaku neodlučnost o neizbežnosti sudbine. To je igra za mene i gnev, ali sve ostaje zatomljeno. Zaboravljeno, osuđeno da izađe na videlo u lucidnim trenucima intoksikacije.
Sve sam ovo jedne večeri poslao devojci koja mi je nekada bila sve.
